Predivan vodopad ispod Besne kobile. U ovom tekstu nećemo da opisujemo njegovu lepotu, to ste verovatno već videli negde na instagramu, nego ćemo da vam objasnimo kako da stignete do njega.
Moguće je doći iz sela Jelašnica, prateći reku, ili iz sela Nesvrta, kod Krive Feje na Besnoj kobili. Mi smo išli ovim drugim putem i zabeležili GPX zapis za sve vas koji želite da odete u ovu avanturu u sopstvenoj režiji.
Kad idete od Vranja ka Krivoj Feji, imate uzbrdno skretanje levo za Nesvrtu. Ranije je tu bila mala drvena strelica koja je upućivala na vodopad Damjanik. Sad (2024. godina) stoji velika tabla dobrodošlice u Nesvrtu. Put je nedavno asflatiran, još nekih 1-1,5km. I kad se završi asfalt, put je u solidnom stanju, pa se može još nastaviti autom, ali preporučujemo da ga parkirate i uživate u šetnji.
Kako da stignete do vodopada Damjanik
Iz samog sela imate oko 5,5 km do vodopada. Prvih 3,5km se ide samo glavnim seoskim putem. Držite se njega na svim račvanjima. Gledajte drveće i bandere, povremeno će se pojavljivati stare izbledele markacije. Kad prođete poslednju kuću sa vaše desne strane, imate odvajanje na desno, nizbrdo. Obratite pažnju, postoji markacija na drvetu koje je skroz desno. Odatle je put lošiji, mnogo se manje koristi pa može da bude visoka ili polegla trava, zavisno od doba godine kad idete.
Na oko 3,5km je prva opasnost od gubljenja vremena, jer put odjednom nestaje. Rastinje se udivljalo i progutalo ga je, ne vidi se markacija, pa treba biti pažljiv. Mi smo izgubili desetak minuta dok smo našli prolaz. Nakon toga počinje strmiji spust, a vrlo brzo i ulazak u lepu bukovu šumu. Kroz šumu vodi praktično samo jedna staza i dobro je markirana. U poslednjem kilometru, a naročito poslednjih 500 metara, spust je ekstremno strm. Na nekim delovima je podloga peskovita, pa je i klizavo. Ne opuštajte se i budite oprezni. Srećom ima mladih stabala bukve, koji su od pomoći da se prikoči i uspori kretanje.
Tad već jasno čujete huk vodopada i vazduh je osetno svežiji.
Vredi li i kako je tamo dole?
Poslednji spust do vodopada nije lak. Računajte da istim putem treba posle i da se popnete i da je pred vama možda sat, možda i dva, zavisno od kondicije, jakog penjanja. Ima i deonica koje su strme i gde skoro da idete četvoronoške.
Ali taj mali fizički napor postaje potpuno nebitan kad vidite vodopad, kad čujete njegov huk, kad osetite svež i prijatan vazduh i kad shvatite tu izolovanost.
Tu su i lepe ravne stene gde možete da se smestite i da uživate u ovom daru prirode. Tokom letnjih meseci se obavezno i bućnite u vodu. Dobro se osvežite i napunite baterije za povratak.
